ALEKSA GAJIĆ: TREBA UŽIVATI U SVOM NAPREDOVANJU

                        

                                                            foto: Laguna     

 Razgovarao: Tadija Čaluković

Aleksa Gajić je srpski strip autor, ilustrator, reditelj i animator iz Srbije, poznat po svom stripu „Tehnotajz“, po kom je kasnije napravljen i animirani film, Tehnotajz: Edit i ja.
Uz Željka Paheka smatra se za jednog od najvećih majstora domaćeg stripa. U intervjuu internet časopisu SALOME, Gajić je govorio o radu na prvom srpskom dugometražnom animiranom filmu, o onome na čemu trenutno radi, saradnji sa Urošem Petrovićem i tome šta savetuje omladinu koja je zaiteresovana za umetnost.

                                        

                                                                                           ***

 

Dobitnik ste ovogodišnje nagrade ULUPUDS-a za ilustracije romana ,,Priča o Jangu’’ koji ste radili zajedno sa Urošem Petrovićem. Šta biste rekli o saradnji sa Urošem i toj nagradi?

- Uroš Petrović je jedan čudan čovek. Sva sreća, Uroš je čudan na jedan sjajan način.Uroš je jedan od onih koji je uspeo da profitira na svojoj čudnovatosti. Samim tim, saradnja sa Urošem je bila veoma čudna. Našu saradnju ispunjavao je niz raznoraznih anegdota:stalno su se smenjivale dosetke, pošalice, raznorazne pitalice i ničim izazvane digresije.Rad na knjizi je često poprimao neočekivane pravce u kojima bi razgovor išao. Baš na tu temu napravljena je promo-ilustracija. 

                            

                                            foto: facebook stranica Alekse Gajića 

Dve hiljade i devete godine režirali ste prvi srpski dugometražni animirani film Tehnotajz:Edit i ja. Radnja filma se odvija u Beogradu 2074. godine. Kako Vam 2074. godina izgleda iz perspektive dve hiljade sedamnaeste godine?

- U suštini moj pogled na 2074. se nije dosta promenio od tada, šta više, u novom filmu, pokušao sam da pokažem istu viziju budućnosti, ali na drugom mestu, ovaj put to je bio Kotor. Ambijent je bio i dalje u retro-futro maniru - sve se promenilo, a opet ništa se nije promenilo. Zapravo pretpostavljam da je to moja željena slika budućnosti-budućnost u kojoj bi se održao onaj isti naš karakteristični mentalitet. Takva vizija budućnosti odskače od ostalih vizija budućnosti kakve imamo prilike da vidimo u raznoraznim zapadnim filmovima. Ta egzotičnost je zapravo bila ono što sam želeo da pokažem. Budućnost na srpski način.

 Glasove za Vaš film su pozajmljivali brojni eminentni glumci kao što su: Nebojša Glogovac, Nikola Djuričko, Srdjan Todorović, Petar Kralj, Jelisaveta Seka Sablić. Koliko Vam je bilo teško da okupite takvu ekipu i napravite ovakvo remek-delo?

- To je bio prvi put da se bavim nečim sličnim i samim tim nisam osećao težinu samog rada na toj fazi filma, sve je bilo krajnje filmski i čudno. Ljude koje sam do tada vidjao samo na ekranu,sada su bili u studiju i radili po mojim uputstvima ono što najbolje i rade - glume. Blago je reći da sam bio oduševljen. Na moje oči, filmski likovi su dobijali svoju dušu. Sama saradnja nije bila zahtevna, često su glumci i sami tražili da snime neku scenu ponovo jer nisu bili zadovoljni. Ja sam samo vikao sjajno ! U drugoj fazi snimanja , režiser sinhronizacije bio je Nikola Djuričko. On je moje oduševljenje zamenio profesionalizmom i pomogao da sve dobije konačni kvalitet . 

                  

                                        foto: www.aleksagajic.blogspot.rs

 Ideja za ovaj film se probudila 1998. godine kada ste radili za diplomski rad strip Tehnotajz. Šta Vas je tad fasciniralo kod tog stripa i je l' ste tad znali da ćete deset godina kasnije snimati istoimeni film?

– Kod tog stripa me je fasciniralo ono što me je fasciniralo kod svakog drugog do tada, a to je bila moć da se ispriča priča, da se pola sata ili sat kroz neku egzotičnu avanturu bude u nečijoj glavi. Klasično ispričana priča u formi strip albuma za mene je tada bio pravi izazov, za tako jedan veliki poduhvat trebao mi je samo jedan valjan povod:kad je došlo do rada na diplomskom radu, ukazao se valjan povod. Moj profesor Rastko Ćirić bio je oduševljen idejom: nacrtati 62 strane stripa u boji. Iako se od mene po zadatku očekivalo da uradim 14. U to vreme, imao sam jako skromno znanje iz oblasti animacije. Rad na bilo kakvom filmu nije bio ni u najludjim snovima. Ali sa kupovinom svog prvog kompjutera, najludji snovi počeli su jako brzo da se obistinjuju. U sledećih 7 godina kroz 4 muzička video spota, objasnio sam sebi kako bi jedan takav film trebalo da izgleda. Naravno da je bilo dobrodošlo i moje znanje poneseno iz studija Bikić. Tokom svog tog vremena ideja i estetika Technotisea pojavljivala se tu i tamo kroz razne sitne poslove. Kad su se najzad stekli uslovi, ideja se više nije mogla zaustaviti .   

                                               foto: Laguna  

Zbog preovladavanja slenga u filmu, bili ste kritikovani. Da li je nemoguće napraviti gledan i zanimljiv film bez upotrebe slenga?

- Sigurno je moguće napraviti dobar film i bez slenga, a takodje je moguće napraviti dobar film sa slengom. Jednostavno u tom trenutku želeo sam da napravim nešto što će što manje ličiti na uobičajenu Sci-Fi produkciju. Hteo sam da napravim naučno-fantastični film koji će po svemu podsećati na Beograd sa početka milenijuma, što znači da će biti i slenga. Uvek sam razumeo i ljude koji su me savetovali da napravim stvar klasičnijom, ali ja nisam želeo da odlazim od svoje prvobitne vizije uprkos kritikama.

 

                        

                                                       foto:    wikipedia

Možete li nam otkriti šta trenutno okupira Vaše nadareno i vešto umetničko pero?

- Trenutno radim na tri posla . Pošto sam ja jedan od onih koji najbolje rade kad imaju više poslova, ovo mi je dobra faza. Odmaram od jednog radeći drugo. Pošto su u pitanju manji poslovi, rade se u dahu, bez mnogo filozofije. Nasuprot ovome su periodi kad upadnem u nešto veliko, kao što je strip serijal ili film . Proces postaje repetativan, a svakodnevica ujednačena. To ume da bude problem i za kreativnost i za disciplinu .

               

                                                                   foto: www. aleksagajic.blogspot.rs

Kako biste savetovali naše mlade čitaoce-omladince koji bi da ,,zarone’’ u umetničke vode?

 - Nema tu puno filozofije . Rekao bih ono što verovatno i sami znaju : 10% je talenat , 90% rad . Dobrog umetnika od lošeg odvaja rad . Umetnošću se treba baviti i kad nemaš nikakvu narudžbu, već zato što iskreno uživaš u procesu stvaranja i najvažniji ti je cilj dobro delo, a ne dobar novac. Treba uživati u svom napredovanju i iskreno nalaziti izazov u svemu što radite .

 

                                                              
                                                  foto: Fast Serbia v2