BRUS BLIC – GENIJE KOJI PODIŽE SVET MARKEROM

Piše: Tadija Čaluković
                                                         Fizika mi se svidja, ali crtaće volim.
                                                                                     
                                                                                             Stiven Hoking

U najranijem detinjstvu, koje je najvažnije za formiranje čovekove ličnosti, gledao sam mnogo kanal D . To je ubedljivo bila poslednja oaza kvalitetnog programa za decu. Kasnije kada je to ugasilo, a pojavio se kanal Happy i Pink Kids, bila je neka čini mi se 2008. , (ali možda i grešim) krenuli su sve lošiji crtani filmovi. Te iste 2008. godine pojavila se i Ultra TV, koja je zaludela decu svojim crtanim filmovima kao što su Kod Lioko, Super špijunke , Galaktički fudbal, Naruto, Vinks, itd. Moram, ipak, reći da su svi ovde pomenuti crtani filmovi bili sjajni i da sam ih uvek sa zadovoljstvom gledao, ali danas kad ’’prevrtim film’’ ovi crtaći sa kanala D su uvek imali neku poruku i bili su mnogo edukativniji.
Roditelji u to vreme, mogli su da puste deci Kanal D, i da ne brinu da li će ono čuti neku pogrdnu reč ili psovku. Tu je bilo crtanih kao što su : Mali Amadeus (crtani posvećen o Mocartu), zatim crtani  Voćkice koje kad ih gledaš prosto ti se jede voće i zdrava hrana, emisija Dobrica Erić deci, gde se Dobrica družio sa decom i učio ih njihovim stihovima, onda Čupko (kad se samo setim moje sreće, kad sam u vrtiću za jednu Novu godinu dobio za poklon DVD Čupko) . Čupko je bio najveseliji i najomiljeniji moj pas.
Bilo je zaista tu još milion crtaća koje niste smeli da propustite, jer šta god da ste gledali na Kanalu D prosto biste se kulturno uzdizali kroz igru i zabavu.

Medjutim, i medju najboljima ima najbolji. Brus Blic. Pravi pravcati genije, čovek čija se emisija sa oduševljenjem gledala i pratila. Koliko se sećam počinjala je negde oko 19-20h, ne znam precizno, ali znam da je bila pred spavanje. Majstor, umetnik, genije, legenda, car  i dok ovo pišem osećam neku ljubav prema tom čoveku, jer nam zaista nedostaje takvih emisija danas, kakva je bila njegova.Znao sam svaku njegovu epizodu napamet. On ume da jednim običnim markerom na jednom običnom listu papira stvori svet i u njemu čaroliju, koja je naizgled jednostavna, ali očaravajuća. Na primer slon koji postaje patka, jer kako bi to Brus rekao – .''ne možete da sidjete sa slona, ali možete sa patke''

 Mogle su tu da se pokupe i razne lekcije za život. Bio mi je odmah simpatičan iz razloga što se prezivao Blic, a moj tata je u to doba radio za istoimene novine. Njegova emisija je bila izdeljena u više delova, uvodni, zatim deo gde on putuje negde i crta, uglavnom je to bio Zoo vrt, s nekim gostom i završni. Znam da sam u završnom delu emisije, uvek bio tužan, jer sam Brusa  mogao da ''gledam do sutra'' kako stvara. A i danas bi ga sa istim žarom gledao, samo da imam gde.  Jedina neostvarena želja mi je da udjem u atelje ovog genija.