Ексклузивни интервју са Матијом Бећковићем: ДЕЦО, КАКО РАСТЕТЕ, НЕКА ВАМ РАСТЕ И ДУША


           

Матија Бећковић, наш највећи живи песник и академик, замолио ме је да пренесем нашим читаоцима да је боље да пет пута прочитају књигу која их интересује, него да прочитају пет књига  које их не занимају, јер тако неће ништа научити. У овом интервјуу Бећковић је причао о свом детињству, ђачким данима, о томе шта је маштао да постане кад порасте, својим сећањима и наставницима.

Како сте провели детињство? И чега се највише сећате из тог периода Вашег живота?
- Рођен сам у граду, а детињство сам провео у селу. Међу  својим вршњацима био сам једини који је видео град. Сећам се како сам им описивао шта све има у граду.  И шта сам све измишљао  или пуштао машти на вољу да задовољим њихову радозналост.

Постоји ли неки догађај или анегдота из ђачких дана које још увек памтите?
-
Човек је оно што памти. Највише бих знао о себи када би знао зашто једно упамти, а друго заборави. Човек најбоље и најдуже памти своје детињство. И како стари све бледи, а те године као да се враћају и указују јасније. На крају се учини да детињство једино и памти. Зато су дођаји и анегдоте из ђачких дана садржина и највећег броја великих романа.

Какав сте били ђак? Који предмет сте највише волели, а који најмање?
-
Српски језик сам највише волео, а математику најмање разумео.

Опишите какви су били наставници у Ваше време?
-
Наставници су били најугледније и најпоштованије личности. За нас није постојао неки већи ауторитет од наших учитеља, наставника и професора... И сад знам ко ми је предавао који предмет, а не знам ко су били председници владе, ни министри.

Шта сте маштали да будете када порастете?
-
Песник или – ништа.

Једном сте написали: ,, Да сам знао како је тешко чеок бити. Не биг се тога подувато!''. А шта Вам је најтеже падало док сте били дете?
-
Што сам био тако немоћан и мали.

Шта сте волели да читате када сте били мали?
-
Српске народне песме које су се онда звале јуначке. То је био наш компјутер, филм, радио и тв.

Који писац је био Ваш узор? И шта је било пресудно да постанете тако велики песник?
- Сви који су били у читанкама.

Ко је Ваша прва љував из ђачке клупе?
- Једна према којој сам био груб.

Имате ли неки савет за моје другаре?
- Онако како расту, да им расте и душа!
  
*Интервју је направљен у децембру 2014. године за потребе школског листа у коме је Тадија Чалуковић писао.

Коментари