Ja i Bojan Čičić
Večeras
je u Katoličkoj crkvi ’’Svetog Petra’’ u okviru Festivala rane muzike (koji
traje od 10-25. juna) održan solistički koncert maestra Bojana Čičića, majstora
na baroknoj violini. Violinisti Čičiću je ovo prvi put da boravi u Srbiji. On
je poreklom iz Hrvatske, ali živi i radi u Velikoj Britaniji. U tri čina,
maestro Čičić, predstavio nam je Bahov opus svirajući sonate za solo violinu u
g-molu i c- duru i partite za solo violinu u h-molu. U Sonati u g-molu, tokom
delova Adagio i Fuga, svirao je s puna ’’zareza’’ i naprosto bilo je to kao da
nam ’’pripoveda’’ o životu, o Sizifu, usponu i padu. Nema se tu mnogo šta
govoriti i pisati, bilo je to uživanje u klasičnoj muzici rane epohe koja je
prosto ,,nagrada za uši’’ a koja se vrlo retko može čuti u koncertnim salama u
Beogradu. Dok sam slušao kompozicije iz Partite u h- molu, Corrente i Double ,
dovoljno je bilo da samo zatvorim oči i već bi se nalazio u nekom od romana
Čarlsa Dikensa ili na nekom Engleskom dvoru. Oseća se u pokretima Bojana Čičića
duh Velike Britanije ali i Bahove preciznosti i strogoće. On se odnosi prema
violini toliko brižno i renesansno kao prema ’’ćerkama’’, ali saradjuje s njom
kao s ’’braćom’’. Na kraju ovog genijalnog nastupa, imao sam tu čast, da
pridjem Bojanu Čičiću i ukratko porazgovaram s njim. Najpre sam mu čestitao na
fenomenalnom nastupu, a onda kazao da je on dokazao teoriju relativiteta, jer
mi nikad nije brže prošlo sat vremena. Bojan se nasmejao i samo kazao da je
mislio da je trajalo mnogo duže. A i šteta što nije...
(17.06.2017.)
(17.06.2017.)
Коментари
Постави коментар