SVET U TEBI

Piše: Tijana Djordjević

Pustih nekoliko pesama u kojima osećam tebe...
Radim to na svoju štetu...
Strofa, ti, refren, ti...
I tako u krug...
Svaki atom mog tela izgovara tvoje ime...
Muzika mu prija...
Šapućem uz gitaru...
Šapućem i čekam da vasiona uradi nešto...
Gubim vreme, ona je samo zrno peska u odnosu na tvoje postojanje...
Nasmejaćeš se sada i reći da preterujem...
Grešiš!
Grešiš jer ne možeš videti sebe mojim očima...
Ne može niko...
Neće nikada ni moći...
Sada se pitaš šta ja vidim u tebi, a što drugi ne mogu...
Odgovoriću ti...
Vidim ceo svet!
Ceo!
U osmehu, u očima, u hodu...
Dok koračaš, zemlja gori...
Osmeh ti je još na licu...
Ne veruješ mi da je tako...
A ja se mučim...
Mučim se zato što ne postoji reč kojom te mogu opisati onako kako zaslužuješ...
Kažu-Savršenstvo ne postoji...
Žive u zabludi...
Još te nisu upoznali...
Imam sreće što te poznajem, pa mogu da tvrdim drugačije...
Insistiraš da prestanem...
Ne mogu!
Jače je od mene...
Sve je sada jače od mene...
Kada kažem sve, mislim na tebe...
Jer ti predstavljaš sve...
Smisao života, novi dan, jutra koja mi ne padaju teško, noći u kojima te sanjam...
I još mnogo toga što ne mogu da nabrojim...
Bih, ali ne mogu...
Treba da se rukujem sa krajem...
Samo, nemoj da shvatiš pogrešno...
Mislim na kraj ovoga što pišem...
O tebi nastavljam da razmišljam...
Volim to...
Uživam u tome...
Mislima o tebi nema kraja...
Rekoh ti...
Strofa, ti, refren, ti...
I tako u krug...