Mi u filmu

Sporedni lik u tvom filmu. To sam ja. To ću i ostati. Scene prolaze jedna za drugom. Tvoja priča ide svojim tokom. Borim se. Borim se za tvoj dodir. Neka traje koliko i treptaj. U zapletu je moja slabost, slabost dok te gledam. Prepreka milion. Onu najveću postavljaš ti. Gledaoci očekuju srećan kraj. Ironija... Šta ima srećno u kraju? Ja ne želim kraj. Ne želim jer hoću minute, hoću sate sa tobom. Pa makar i kao sporedan lik. Zašto to radim sebi? Neka neko prekine sve ovo. Ne mogu. Ne mogu više. Moji komadići su pred tobom. Gaziš ih. Kom žanru pripada ovaj naš film? I platno oseća bol. Saoseća sa mnom. Uz tebe su aplauzi publike. Jer si na vrhu. Kao i uvek. Ja te gledam sa dna. Poslednjih nekoliko sekundi. Nastavljaš sa osmehom na licu. Moju ulogu su svi zaboravili. Svi, pa i ti.
Srećno! Želim ti sve najlepše! Nastavi dalje... Zaslužuješ to!
Ali znaj jedno... I ako se desi da padneš, biću tu da ti pružim ruku... Biću tu da ti pomognem da ustaneš. Ustaneš i zasijaš! Sjaj je ono što te opisuje...

Publika izlazi iz sale...
Izlazim i ja...
Iz tvog filma...
Zauvek...