ДЕЈАН СТОЈИЉКОВИЋ : СРЕДЊИ ВЕК СЕ САМ ПО СЕБИ ИЗДВОЈИ, ЈЕР СМО ТАД БИЛИ ЈЕДНА ОЗБИЉНА ДРЖАВА КОЈУ СУ ВОДИЛИ СПОСОБНИ ВЛАДАРИ

                                                                       foto : laguna

Пишу: Тадија Чалуковић и Тијана Ђорђевић

Он је један од најчитанихих и најтиражнијих српких писаца, аутор бројних култних бестселера као што су ''Лева страна друма', ''Константиново rаскршће'', 'Знамење анђела'', ''Дуге ноћи и црне заставе''... Од недавно са Владимиром Кецмановићем пише о периоду владавине Немањића и конкретно Стефана Немање. У интервјуу за интернет часопис Саломе, говори о свом опусу, комадима које припрема за позориште и томе шта поручује младима који би да се баве писањем. Он је Дејан Стојиљковић.


Да ли Вас је фасцинација средњим веком навела да се определите за писање историјског романа? Због чега овај период издвајате од других?

Не издвајам га ја, он се сам по себи издвоји у смислу да смо тада имали нешто што се заиста могло назвати "државом" и да нисмо били тек споредни статисти у игри великих сила већ једна озбиљна држава коју су водили способни владари.

Шта читаоцима поручују прве две књиге триологије о Немањићима?

Хтели смо да прикажемо једног Стефана Немању каквог ретко виђамо читајући житија и пригодне биографије, а то је Стефан Немања ратник и државник. Ова два аспекта његова личности често су потиснута самом чињеницом да је светац те је фокус одувек био на његове позне дане и време проведено на Светој Гори. Али пре него што се одрекао престола, Немања је стварао и водио српску државу скоро 40 година и ту се издешавало много тога преломног и судбоносног.

Чија држава је потребна Србима? Држава Стефана Немање, Душана Силног или кнеза Лазара Хребељановића?

Ни једна од те три. Па није ово средњи век. Србима је потребна модерна, економски, војно и политички независна држава са принципима утемељеним на националним интересима а то је, бар за сада, тешко оствариво.

Јесмо ли свесни свега што су нам оставили? Поштујемо ли их онако како су заслужили?

Зависи. Доста тога се своди на неку инерцију, без задирања у суштину ствари, а има и неког турбо-фолк патриотизма који прилично вулгаризује наше славне претке и период у коме су живели.

Слажете ли се са тим да је немогуће гледати у будућност без познавања прошлости?

Наравно. Ако не знаш одакле долазиш, како ћеш знати куда си кренуо?

  Које књиге (и стрипове) Ви волите да читате ?

Пре свега оне које имају добру причу. Сматрам да је прича у корену сваког успешног књижевног дела. Самим тим, моји омиљени писци су уједно и сјајни приповедачи: Андрић, Михаиловић, Хемингвеј, Гејмен, Кинг... Омиљени стрип ми је Дилан Дог, имам једну позамашну колекцију разних издања, домаћих, италијанских, америчких... Али волим и домаћи стрип, пре свега стрипове Жељка Пахека и Алексе Гајића, два аутентична генија.

Уз презимена Стојиљковић и Кецмановић стоји-ВИТЕЗОВИ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ. Чиме ће нас два витеза у наредном периоду оставити без даха?

Нисам ја тип човека који неког може оставити без даха, нити ми је то амбиција. А није ни Влада. Ми радимо свој посао, тренутно смо у завршној фази рада на серији "Сенке над Балканом" чији мастермајнд је Драган Бјелогрлић, биће премијерно емитована на РТС-у октобра ове године. У штампи је трећи део Немањића под насловом "У име сина", изаћи ће следећег месеца. А обојица радимо на својим пројектима. Ја на наставку романа "Дуге ноћи и црне заставе" који се зове "Олујни бедем" и који ће изаћи 1. септембра ове године. Влада, ако се не варам, такође ради на новом роману.

               

Сигурно да ослушкујете коментаре након објављивања књиге. Који је највећи комплимент до сада упућен Вама и Вашем стваралаштву?

Напис критичарке "Блица" Ирене Јаворски која је мој роман "Дуге ноћи и црне заставе" упоредила са ремек-делом Харолда Фостера "Принц Валијант".
           
                   
  

Планирате ли нешто ново када су у питању позоришни комади?

Радим, с прекидима, на драми "Вучја браћа" која се бави односом Стефана Немање и његовог брата Тихомира, али у кључу филма "Кум", верујем да ће то бити нешто врло контраверзно. Више редитеља и позоришта је изразило интересовање за тај комад, видећемо где ће му бити коначно исходиште... можда у мојој фиоци.

Како бисте посаветовали наше читаоце-омладинце који би да се баве писањем књига ?

Да то не раде ако баш не морају. А ако баш морају, да прво прочитају што већи број књига, пре свега класика, па онда да се лате пера тј. тастатуре. И да не крећу одмах са романом већ са краћим формама. Знам да већина њих неће послушати овај савет, али моје је да кажем.