BRANKO ROSIĆ : Samo s knjigom mogu pred spavanje da budem u Londonu ili Glazgovu

Piše: Tadija Čaluković

                                                           Branko Rosić, city magazin

Branko Rosić rođen je u Beogradu. Svirao je u kultnom pank bendu Urbana gerila, a kasnije i u elektro grupi Berliner strasse. Saradnik na knjizi Leksikon Yu mitologije. Objavljivao tekstove u časopisima Playboy, Cosmopolitan, Max, National geographic, B92 online, Fame i dnevnim novinama Press. Diplomirani je mašinski inženjer. Jedan od prvih srpskih muzičara koji je dao intervju za čuveni engleske novine New Musical Express i prvi srpski novinar koji je dobio intervju od kultnog engleskog muzičara Morisija. Zamenik je glavnog urednika magazina Nedeljnik. Autor je romana A tako je dobro počelo.

Dosad ste u životu bili: muzičar, pa onda kasnije novinar i sad ste postali pisac. U kojoj "ulozi" ste se najbolje osećali?

Osećao sam se u svim ulogama odlično. Kao muzičar sam imao sreću da budem deo zanimljivog vremena i scene. Te godine su mi pomogle da se i u ovim, sadašnjim godinama, snalazim dosta dobro jer sam u muzičarskoj karijeri upoznao ljude s kojima i danas sarađujem na neki način. Novinarstvo je bila stara zaraza koje nisam bio svestan od samog početka kada sam kao muzičar izdavao fanzin što je bio prvi medij u kome sam pisao, pa i radio intervjue.

U ulozi pisca se osećam fantastično. Novi segment karijere i uzbuđenje koje je veliko. Veliko je i iskušenje, jer sad ste na vetrometini, sve kritike idu direktno na vas. Nema amortizacije na ostale članove ekipe kao u bendu ili novinama. Ali, istovremeno i sve pohvale idu direktno na vas, a kako je svako od nas sujetan i pomalo narcis, ta priznanja umeju da gode.

                     
                                                                    Laguna

Vaš roman-prvenac "A tako je dobro počelo" mahom je autobiografski. Čak je izvesno da je glavni junak-Dragan Lomić, vaš alterego. Da li je lakše kad se knjiga piše u prvom licu? I recite nam nešto više o romanu, za one koji ga nisu pročitali da ga nakon ovog intervjua odmah kupe i pročitaju.

Sada vidim da je lakše pisati knjigu u prvom licu. Jer vas absorbuje glavni junak pa se stopite s njim i njegovim rečenicma i preko njega držite glavni pravac. Ako bih trebao da preporučim onima koji ga nisu čitali spomenuću da je ona kombinacija ljubavnog, političkog i krimi romana. Kritičari su ga definisali kao politički triler. Mislim da je knjiga dosta dobro opisala društvene prilike u Srbiji, političke kampanje, a da ne bude suvoparna tu je i jedna ljubav, jedan seks i jedno ubistvo. Ali ništa jeftino kupovanje poena.

Kažite nam koje knjige držite kraj stočića i redovno čitate i ko vam je omiljeni pisac?

Trenutno na stočiću pored kreveta držim knjigu Bila Brajsona jer preko njega "putujem" u Veliku Britaniju, pa tako deset minuta pre nego što zaspim eto mene u Kornvolu, na najudaljenijoj tačci Lands Endu. Ili u Londonu u nekom pabu, ili na čvarcima i pivu u Glazgovu, hegizu u Edinburgu, čobanovoj piti u Kentu. Na stočiću mi je i knjiga američkog pisca Džareta Kobeka, jer ću govoriti na njegovoj promociji u Beogradu.  To je trenutno stanje na mom stočiču, a trajno i moji omiljeni pisci su Mišel Uelbek i Džonatan Frenzen.

                                                        Frenzen, Brajson, Kobek i Uelbek

 Koja je vaša poruka našim mladim čitaocima-omladincima, koji bi da "zaplove" u spisateljske vode?

Ne brzati i objaviti kad sve bude zrelo. Jedan loš utisak se teško menja. Ugledajte se na mene koji sam objavio roman u pedesetoj godini, ali nemojte baš toliko čekati.