Једне вечери

Пише: Тијана Ђорђевић

 

 

                                                                           

 

  Одлучих да уз звезде дочекам поноћ тада. Једино са њима могу да причам о теби.
Одавно се смрачило. Тихо је. Сви већ спавају и сањају своје снове. Једино ја у будном стању сањам. Сањам да си поред мене и да се заједно супротстављамо ноћи. Месец је одустао. Не гледа ме више. Гледаш ме ти. И када ниси ту осећам твој поглед. Најлепши је на свету. А осмех? О њему ми на тлу не можемо причати. Он заслужује песму висина.
Свуда је мирно, осим у мени. Осећам ту револуцију. Осећам је као сваки пут када прођеш и јасно ми даш до знања да магија постоји. Казаљке стоје једна уз другу. Видиш ли их и ти? Наслућујеш ли да ми недостајеш?
Ноћ је овог пута одлучила да стави твој парфем. Намерно ме наводи на то да мислим да си близу. Ради то како би ми и кроз мирис показала колико вредиш. Сна и даље нема. Сакрио се. Не излази на сцену. Зна да је твоја главна улога.Одлучих да уз тишину дочекам јутро. Једино ти она неће сметати док спаваш.