X marks the spot

Piše: Isidora Lazović

I dalje sam to ja.

Isto govorim. 

Isto se smejem. 

Isto ne pijem kafu. 

Promenila sam ulicu u kojoj živim. 

Grad u kom je ta ulica. 

Promenila sam ljude sa kojima stanujem. 

One u čijim se krugovima krećem. 

Preselila sam telo, 

ali duša je i dalje ista. 

Svačija. 

Ničija. 

Pripada svetu. 

"Je suis un enfant du monde". 

Bit se ne može promeniti. 

Gde god da sam, 

biću isto drska. 

Isto bezobrazna. 

Isto bezobzirna. 

Biću jednako narcis. 

Jednako ću voleti da me znaju.

Jednako ja nikoga neću znati. 

Isto neću videti bez naočara i isto me za to neće biti briga.

Slušaću tračeve o ljudima i zaboravljati ih do sutra. 

Imaću isti krug drugova. 

Možda malo širi. 

I dalje sam isti baksuz koji ne voli da počinje rečenicu sa "ja", 

samo sada ne volim ni kada počinje sa ";pa". 

Voleću nikoga i svakoga. 

Proradiće mi empatija. 

Povremeno.

Isto ću znati šta neću.

Isto neću hteti ni ono što hoću. 

Jednako će me mrzeti i obožavati u isto vreme. 

Jednako ću ostati čudna i nedokučiva. 

Možda i nedorečena. 

Ali i dalje ću to biti ja. 

Svoja. 

I, možda, ponekad, nečija.


- A,
Ne znam da li “može i bez kavijara”.