ZIMSKA PREPORUKA ZA ČITANJE:

Priredila: ekipa Salome-a

                              

izvor fotografije; LifePress Magazin

Drugi deo raspusta je počeo, zubato sunce se prostire na nebu, a mraz je i dalje prisutan. Pravo je vreme za čistu literaturu. Ovo je naša preporuka, koje knjige su vredne pažnje.

Za čitanje i uživanje:

LAZAR RISTOVSKI, Ulična Akademija (Laguna/2016)

                                                izvor fotografije: Laguna

Druga knjiga priča Lazara Ristovskog utvrđuje ovog svestranog umetnika kao darovitog pisca koji je obogatio svoj književni postupak i proširio tematski okvir svojih književnih interesovanja. Događaje iz svakodnevnog života i sudbine „malih ljudi“ prate u svakoj priči iznenađujući obrti, a dramatičnost radnje i uverljivost dijaloga ostvaruju se kroz osoben humor i ironiju. Ispripovedane u trećem licu, sve priče u ovoj zbirci objedinjuje svojevrsno melanholično raspoloženje i razumevanje psihologije njenih junaka, što neke priče svrstava u prave bisere kratke proze u savremenoj srpskoj književnosti. 

„Ma o čemu pisali, pisci pišu o ljubavi i o smrti. U novim pričama Lazara Ristovskog ovozemaljska ljubav je surova erotska igra, iza koje se krije strah od konačne samoće. Da bi se taj strah pobedio, neophodna je mašta – kao mašta glumca koji u njujorškom metrou igra Hamleta za bandu siledžija pristiglih u stvarnost sna iz filma Voltera Hila. Ili mašta crne Ofelije koja nagrađuje poljupcima čoveka što glumi kao što Šeherezada priča. Ili mašta starog profesora, Don Žuana – Minhauzena, koji o svojim ljubavnim podvizima priča đacima koji su ga odavno napustili i otišli svojim putevima...“ Vladimir Kecmanović

„Knjiga privlačnog i intrigantnog naslova Ulična akademija potvrđuje najbolje osobine prethodne proze Lazara Ristovskog, posebno njegovih Jednostavnih priča. Ova zbirka nudi provokativne priče iz života običnih ljudi našeg vremena, dobro izabrane i upečatljive likove, neposredan doživljaj, komunikativan izraz i stil. Najčešće prepoznatljivi životni prizori povremeno prelaze u neobične sadržaje na granici alegorijske fantastike, značajne novine u njegovoj novoj prozi. Opisani događaji često su obojeni naglašenom životnom vedrinom i radošću. Posebno su zanimljive priče o našim ljudima u stranim sredinama, u Njujorku, Beču i drugde, koje će svojom slikovitošću, filmskim zapletom i dramskim intenzitetom, kao ’Piroćanac u Njujorku’ ili ’Ulična akademija’, sigurno naći neposredan i brz put prema čitalačkoj publici.“ Marko Nedić

                  

MILJENKO JERGOVIĆ, WILIMOWSKI (Fraktura/2016.)

                                                  izvor fotografije:Delfi/Fraktura

Kada u osvit Drugoga svjetskoga rata krakovski umirovljeni profesor sa svojim teško bolesnim sinom i svitom pomoćnika krene put Jadrana, zna samo da se nekako mora dokopati čudesnoga hotela u zaleđu Crikvenice, kako bi ondje pokušao pronaći mir. No dolazak do hotela Orion popraćen je nizom prepreka, a kada jednom i dođu, vlakom, unajmljenim automobilom i na koncu u povorci s nosiljkom i pješke, ovi će Poljaci u našega svijeta izazvati podozrivost i nemir, koji će se pojačati kada krenu postavljati antenu za radioprijamnik kako bi mladić mogao slušati prijenose sa Svjetskoga nogometnog prvenstva. I kada se začuje spikerov glas i kada se putem radiovalova pred slušateljima otjelove brazilski i poljski nogometaši u čudesnoj utakmici u kojoj je Ernest Wilimowski zabio Brazilu četiri gola, a Poljska je ipak izgubila, u duši staroga profesora nešto se prelomi, a njegov sin usni svoj najljepši san.

Miljenko Jergović u Wilimowskom hvata duh vremena, strahove i bojazni junaka različitih nacija, obrazovanja i zanimanja. Pripovijedajući o hotelu na kraju svijeta, o njegovoj vlasnici, njezinim gostima, bolesti i nadi, nogometu i ratu koji visi u zraku, Jergović više no ikada pripovijeda o našem vremenu, o herojima svakodnevice, optimizmu i smirenosti koja se može, možda, najlakše pronaći upravo negdje na kraju svijeta kada se sjedne na mirilo, na to mjesto na kojem su naši stari ostavljali tijelo pokojnika dok bi ga nosili do njegova posljednjeg počivališta.

“Wilimowski je jedna od onih malih knjiga o uistinu velikim egzistencijalnim pitanjima. Prekrasna priča o potrazi za identitetom i rađanju nade u vremenu koje bi da čovjeku oduzme svaku nadu.”
— Jarosław Czechowicz
“Jergović na suptilan, neočigledan način pokazuje da se i u vremenima beznađa može roditi nada. I da apokalipsa može biti lijepa.” 
— Maciej Robert, pjesnik, književni i filmski kritičar

“Wilimowskim Miljenko Jergović potvrđuje dvije stvari — da je najvažniji suvremeni balkanski pisac i da oni koji nisu Poljaci danas najbolje pripovijedaju o poljskoj duši.”
— Krzysztof Cieślik, Rzeczpospolita

“Svijet koji Jergović stvara krajolik je trenutak pred apokalipsu. Wilimowski je valjda najmudrija knjiga koju sam čitao posljednjih mjeseci. I koja najviše govori o današnjici, u striktnom smislu.”
— Piotr Bratkowski, Newsweek 

JELICA GREGANOVIĆ, ZOVEM SE MAMA (LAGUNA/2016.)


                                             

                                                        izvor fotografije: Laguna

Autorka bestselera Osmeh za svaki dan. 

Ovo je priča za sve roditelje, saborce, bratstvo bez sna. Ovo je kratka borba protiv onog čipa za zaboravljanje koji nam je ugradila Majka Priroda, jer kad bismo se svega što smo proživeli sa decom sećali, natalitet bi još drastičnije padao.

(Legendarna priča „Beba“, koja je zapalila društvene mreže i internet portale i nasmejala čitav region) 

„U školi za roditelje, ili na individualnom savetovanju, kada god vidim preplašeni roditeljski pogled, pre bilo kakvog pitanja, poželim da kažem: ’Opušteno, to je sasvim normalno!’ I baš tu moćnu intervenciju normalizacije, od korica do korica, donosi nam knjiga Jelice Greganović. 
Odahnućete sa svakom rečenicom! Autorka ne samo da normalizuje mnoge dečje i roditeljske strahove, ambicije, tuge, svađe, nego kao bonus nudi neumornu duhovitost koja će sigurno dokusuriti i najmanju sumnju u to da normalnost nema granice. Kao ni ljubav, mašta, poverenje – bar ne kada je reč o deci i roditeljima.
Knjiga vas poverljivo i prijateljski poziva da zagrlite svoju decu ili pozovete svoju mamu!“ 
Nataša Đurica, psiholog

                 

JUSTEIN GORDER, LUTKAR (GEOPOETIKA/2016)

                                                       izvor fotografije: Geopoetika

Jakop je usamljenik i izopštenik; čudak i, od ro­đenja, slepi putnik u svakom društvu. Odlazi na sahrane nepoznatih ljudi, jer se jedino tu oseća pripadnikom neke velike familije. Na njima pokazuje svoj prvi veliki talenat – pričanje priča, koje ljudi uvek opčinjeno slušaju. Druga strast je otkrivanje veza međ­u jezicima. U nedostatku svoje, naš junak pripada jedino indoevropskoj jezičkoj porodici, u kojoj pronalazi utemeljen identitet. Ima jednog bliskog prijatelja, Pelea, koji ga uvlači u bizarne situacije.

Lutkar je iznenađ­ujući, nadrealan roman, ludo odvažan iznad svega. Čitalac mora dopustiti Gorderu da ga povede na drugačije i zabavno čitalacko iskustvo kroz ovu neobičnu porodičnu hroniku. Istovremeno, ovo je samo dirljiva, inspirativna priča o usamljenosti, o bliskosti, o smislu života.

Gorderova izuzetna pripovedačka energija, poznata iz njegovih prethodnih knjiga, i u ovoj budi našu radoznalost i preplavljuje nas suštinskim životnim pitanjima u kojima nailazimo na tako jednostavne, a tako moćne rečenice: „Usamljenost se lakše podnosi u samoći nego u paru“; ili: „Većina dečaka zna sve o vasioni, a astronomi samo krše ruke i priznaju da im ništa nije jasno.“

MUHAREM BAZDULJ, LUTKA OD MARCIPANA (GEOPOETIKA/2016)

  izvor fotografije: Geopoetika

Lepota književnosti je, pored ostalog, i u tome što ljudi daroviti poput Muharema Bazdulja u nju umeju da dodaju još poneki novi začin. Znaju i kako i kada, da literarna poslastica bude zaista primamljiva.

Bazdulj je za temu odabrao život češke glumice Lide Barove, do koje je došao preko Suzan Zontag, tragajući za „tonom i bojom“ buduće spisateljske storije. On piše o njenoj popularnosti, zaljubljenosti u muškarce između Praga i Berlina, uz centralnu priču o napola sputanoj ljubavnoj vezi između nje i Jozefa Gebelsa, ministra nacionalnog prosvećenja i propagande nacističke Nemačke. Prateći njenu karijeru, autor pravi rukavce-bisere u pripovedanju.

Gebelsu je njegova „lutka od marcipana“, čak i posle Hitlerove naredbe da tu vezu prekine i vrati se supruzi, ostala opsesija. U taj slatkiš bio je zaljubljen kao dečak.

Odsustvo priprema za pogrom Jevreja, Cigana i svih nepodobnih rasa, odsustvo eksplicitnog rata, zapravo uvećava čitaočevu zebnju pred budućom svetskom katastrofom nejasnom svešću o surovim životnim scenama iza kulisa. A kada rat stupi na binu, snimanja se, kao i život, premeštaju na druga mesta. Potom (samo)ubistvo njene ljubavi – rajhskancelara na jedan dan, sve sa suprugom i sve šestoro dece. Priča se nastavlja u oslobođenoj Evropi, vraćanjem pred kamere i nove ljubavi. Tu su Felini, mlade zvezde Sofija Loren i Đina Lolobriđida, pozorište, Fasbinder... I opet – Suzan Zontag. Krug je zatvoren.

Bazduljevo vešto hronološko, faktografsko putešestvije kroz Evropu samo je pozadina za naizgled ravnu, a intimnu i živu priču glumice (u istoriji – ljubavnice) kojoj je jedna čudna, kratka, do kraja neostvarena ljubav prema jednom u ljubavi „krhkom“ dželatu, obeležila karijeru do njenog samog kraja. I života i knjige.

V. Bajac