MOST

Piše:Tadija Čaluković

Gde god prodješ il’ zadješ,

Most nadješ.

Bilo gde, čak i u snu.

Ponosno i prkosno stoji

I raširenih ruku

Naše tajne broji.

Mostovi spajaju ljude

Sva osećanja i čula bude.

I ljubav i prijateljstvo

I sećanje i tugu

Dok prelazimo

Sa jedne obale na drugu.

Reka krivuda ispod mosta

Liči na dugu sa boja više.

U naručju nosi uspomene

Na jedno sunce posle kiše

I na jednu ljubav koju

Niko neće moći da izbriše.

Mostovi su kao osmeh

Najkraće rastojanje izmedju ljudi.

Ma koliko bili veliki il’ mali

Svako im se divi,

Jer bez njihovog veličanstva

Ne bi moglo da se živi.