Piše:Tadija Čaluković
ujaku, dr Dejanu Mirčiću,
da ne pomisli da sam opisivao njega.
2005. godina
Albert Rejn imao je pedeset i dve godine.
Živeo je na poslednjem spratu jedne ugodne zgrade u Hamburgu. Imao je nešto jevrejskog porekla i nemačko državljanstvo.
Kada je bio u tridesetim, doktorirao je fiziku na Univerzitetu u Kelnu. Nije bio jedan od onih koji kupuju diplome, već je zaista, pošteno zaslužio, tu titulu ispred svog imena. Nikada se nije ženio, te nije imao dece. Živeo je sa jednom mačkom.
***
Jednog sasvim običnog dana,
"Tataaa...tataaa...mama...mamaa...pogledaj onog čiku !" - govorila su deca zaprepašćeno, kada bi videli doktora Rejna kako odlazi do trafike po cigare. Pušio je četiri pakle dnevno. Beše to čovek, čvrste brade i velikih naočara. Izgledao je nesvakidašnje. Po ceo dan je bio zabijen u svom stanu na poslednjem spratu i nigde nije izlazio. Gospodin Rejn je imao i majku koja ga je obožavala, ali je on nju prezirao. Jednom prilikom, kad su se posvadjali zlurado joj je rekao : "Toliko si naporna, da uvek "udaviš" čoveka s tvojim pričama o novim jelima koje si klopala ; knjigama koje si čitala, i nekim biljkama koje si posadila ?! " , ''Dojadila si svima kevo !" - govorio bi nadrndano.
Matora baba Erika Vakuf, toliko bi se iznervirala da ga još jedanput pozvâ nakon te svadje i upita : "Sine, da ti pošaljem, ja , gulaš, koj' sam sinoć pripremila ?" , "to ti je taze, boli glava !" - nudila bi se naporna majka.
"Neka, neka... hvala, kevo... ne treba, mama, sve je u redu... " - smirivao bi je sin.
Kada je uvidela da ima sve manji i manji uticaj na voljenog, upadala bi u trenutke depresije i vremenom je prestajala da mu bilo šta predlaže.
Alberta je jednog dana sustigla tužna vest.
***
12 : 39 h
Za doktora Rejna, bio je cik zore.
Samo što se probudio, protrljao mamurne oči, stavio naočare i uključio lap-top.
***
U pola dva je trebalo da izađe do kioska, da obavi svoj mali ritual - kupovinu cigareta. Digitalni sat na tehnološkom uredjaju, pokazivao je - 13 : 25 h, te se Rejn odluči da izadje par minuta ranije. Kosa rasčupana, brada i brkovi bili su na mestu - takodje nesredjeni. Spustio se liftom. Prošetao je do parka, koji je ovog puta bio pust. Samo se jedno dete ljuljuškalo na ljuljašci i unezvereno posmatralo na Alberta koji je u dečjem univerzumu ličio na - nakazu.
Stigao je do kioska, koji je bio sledio, odmah posle igrališta.
"Dobro jutro, daćete mi jednu kutijicu cigareta ronhil vajt" - kaza doktor Rejn, iako je bilo već pola dva, popodne.
"Dobar dan..." - reče smoreno prodavačica.
Rejn je gledao malo unaokolo, a zatim mu žena dadê cigare.
"Petsto osamdeset. " - oglasi se opet.
"MOLIM ?!?!" ,
"petsto osamdeset ?" - ponovi prodavačica.
" ma jel ste normalni vi, odakle mi tol'ka kinta ?"
Prodavačica sleže ramenima.
"Uzeću ovo, pa ću vam platiti sutra".
"Okej" - reče glupa kasirka, kojoj kupac pred očima,bez plaćanja uzima artikal.
Krenuo je nazad ka stanu, istim putem kao što je i došao do trafike.
Bradati doktor Rejn, pred svojim očima nije video nikog. Bilo je sve toliko prazno, da se čovek prosto začudi - gde su svi oni ljudi ?
Odjednom naleteo je ćosavi Sem Alen, tridesetogodišnjak, koji je znao gde djavo spava. Bio je medju jedinima koji se nisu pribojavali Alberta Rejna, te pridje prkosno, pa reče :
"Ćao, Albert, kako si ?" - glumio je neku sreću.
"EEEE, pa gde si ti" - prilazi i rukuju se,
"dobro sam, otarasio sam se one užasne žene - moje majke." - pokvaren je bio Rejn.
"Kako si se, bre, otarasio, pa ti ne znaš da je tvoja majka..." - zagrcnu se na trenutak Alen.
"Ha-ha-ha, gde je u botaničkoj bašti...ovaj... ne stani... čita neku knjigu ? ", "ha-ha-ha-ha" - cekerao se zloćudno Rejn.
"Mama ti je... hm...hm..." - zakašlja se Alen.
"Šta je, reci više !", - režao je Albert.
"Ona je umrla"- sigurano je zvučao.
"Ma koga briga, za tu dosadnjakovićku"
***
Rejn svojoj majci nije bio ni na sahrani.
Nastavio je svoja istraživanja na poslednjem spratu jedne zućkaste zgrade.
***
Elvis Ferm je bio Albertov najbolji prijatelj.
Uradili su preko petsto naučnih radova.
Ipak, Elvis je hteo da mu Rejn dodje u stan u goste. Ubedjivao ga je dvadeset godina, njihovog poznanstva. Ipak, ovaj sve to vešto izbegavao i to je Elvisu bilo sumnjivo.
Na kraju je gospodin Ferm prestao da se druži sa Albertom zbog njegove čudne psihe.
***
"Mjauuu,mjauuuu" - mjaukala je mačka koja je gladna molila za granule.
"Iš mačketino, išš"
Mačka je nastavila da mjauče.
Granule su stajale u fioci, ali Albert nije želeo da joj dâ ni da okusi hranu.
"MJAUUU" - opet se čula.
Izvadio je nož iz seta i ubio je.
***
2020. godina
Sedeo je za računarom, neobrijan, dlakav, pio je koka-kolu. Nije imao žene, pa nije imao ni dece, mada on nikad o tome nije ni razmišljao. Nekad je živeo s mačkom, sad ni nju nije imao.
Ubila ga je pomisao da je - SAM. Krenuo je da se obuva, da ode u prodavnicu, ali je pao na patos kao lutka.
Albert Rejn je umro, a da to niko nije znao, pa čak ni Sem Alen.
Pronašli su ga, policajci, kada su obili vrata, zbog šest meseci neplaćanja struje, poreza i infostana.
Sahrani su prisustvolali samo sveštenik,iako je bio ateista i nekoliko uličnih kerova...
Коментари
Постави коментар