Ateizam u filozofiji ili kako je Zaratustra promenio svet

Piše:Tadija Čaluković 

Kakav je Bog? I da li postoji? Zašto ljudi idu u crkvu ? A zašto one postoje? Da li je istinita teza koju Kristofer Hičens prožima kroz svoje knjige da su ljudi stvorili Boga, a ne Bog ljude?

Georg Vilhelm Fridrih Hegel važi za najznačajnijeg filozofa svih vremena. Kažu da ko je razumeo Hegela razumeo je celu filozofiju. Hegel je Boga u svojim delima nazivao - "kais". Najpoznatija njegova izreka glasi: "Sve što je realno to je i racionalno, a sve što je racionalno to je i realno." U prevodu Bog je glavni i ako "kais" nije realan onda ništa neće biti racionalno na svetu.

Slično tako najzanimljiviji svetski teolog Martin Buber napravio je odnos "ja - ti" i "ja - to". On je smatrao da ako "ja - ti", koji predstavlja odnos čoveka i Boga, nije skladan, onda ni "ja - to", koji predstavlja sve što je na Zemlji: prirodu, vodu, životinje, biljke - neće funkcionisati.

Zoranu Đinđiću je filozofski uzor bio Hegel, dok je Vuk Drašković u mladosti čitao jednog drugog filozofa Serena Kjerkegora, koji je uistinu bio čudan. Melanholičan danski teolog osporio je svaku Hegelovu tvrdnju kao što se i Vuk Drašković neretko sučeljavao sa Đinđićem. Elem, Kjerkegor je najviše kritikovao ljude koji su išli "kao muve bez glave" za masom. To ga je najviše nerviralo.

Interesantno je da su i Hegel i Kjerkegor tokom 19. veka razmotrili sve moguće teorije o postojanju Boga. Od Kjerkegorove da je "Bog ljubav" do Hegelovih podela ljudskog roda na esteske i religiozne. Kao što je u to vreme u Rusiji mnogo više čitan Tolstoj od Dostojevskog, tako je i Hegel mnogo više prihvaćen od Kjerkegora. Nepravda? Verovatno. Čak, mnogi danas tvrde da je Hegel bio lošiji.

Tu netrpeljivost Hegela i Kjerkegora neki teolozi smatraju kamenom temeljcem za ateizam. A oni su se oni sporili i sporili oko Boga sve do pred kraj 19. veka kad se pojavio veliki Fridrih Niče koji je u svom antologijskom delu "Tako je govorio Zaratustra" napisao onu čuvenu rečenicu: "Je li moguće da ljudi ne znaju da je Bog mrtav?". U tom delu Niče nam prikazuje čoveka po imenu Zaratustra koji je pošteniji od svih iz svoje okoline, a gle čuda ne veruje u Boga. Valja reći za Ničea da je on odrastao u izuzetno religioznoj porodici, gde su mu i deda, tata, i ujak bili teolozi, a on je bio prvi deklarisani ateista u svetu.

Njujork tajms je nedavno objavio tekst o Čarlsu Templtonu. On je čovek koji je dvadeset godina predavao teologiju na Harvardu i na jednom svom predavanju je izgovorio na ogromno iznanađenje svih: "Bog je monstrum!" i niko nije mogao da veruje da on to ozbiljno misli. A onda je usledilo debelo obražlozenje. Rekao je: "Zamislite pustinju, i jednog dečaka koji umire na vrelom pesku, a pri tom sunce prži. Ako Bog postoji on će pustiti kišu i taj će dečko preživeti, ali ne - on će bezobrazno gledati nevinog dečaka kako umire". Začepio je usta svima.

Ali tu Templton nije stavio tačku na svoje poglede o Bogu. Pred kraj svog života dao je intervju Dejli mejlu i na poslednje pitanje novinara - šta misli o Bogu, kratko i kontroverzno je odgovorio: "Nedostaje mi".

Bilo bi neozbiljno pisati o ateizmu, a propustiti Žan-Pol Sartra, verovatno najluđeg filozofa ikad. To je prvi čovek u istoriji koji je odbio Nobelovu nagradu za književnost (drugi je vijetmanski predsednik koji je devedesetih odbio da deli nagradu sa jednim švedskim književnikom). No, Sartr, osim što je bio hedonist i pun misterija bio je i začetnik egzistencijalnog ateizma. On je rekao: "Ako Bog gleda ljude kao kroz neku rupicu na vratima onda mi kao živa bića ne postojimo". I nastavio je: ,,zato ja postojim kao živo biće i Bog za mene ne postoji.''

Jedno od glavnih načela Biblije je, međutim, da je čovek ožalošćen ako Bog prestane da ga posmatra. Možda je ateistima najveći udarac zadao niko drugi do Moma Kapor: "Ateisti? Oni su ti ravni invalidima i daltonistima".