Есеј : Тијана Ђорђевић

                


                            „ Прошлост је тврдокорна...“

Чињеница је да кроз различита путовања стичемо нова искуства, искуства којих се нећемо одрећи. Путујемо на различита места, откривамо непознате дестинације. У мом случају, вођа једног путовања био је Стивен Кинг, амерички писац и колумниста, а дестинација је имала необично име – ПРОШЛОСТ.
Почетак путовања заказан је још при првој страници књиге „ Далас ’63 “ , када сам упознала човека по имену Џејк Епинг. Џејк је професор енглеског језика који треба да се суочи са прошлошћу. Његов задатак је да спречи атентат на Џона Кенедија, некадашњег председника САД. Са целокупном причом упознао га је пријатељ Ал, који из здравствених разлога није могао да буде у Даласу 22. новембра 1963. Он га је усмерио на пролаз који води у прошлост. Након тог сазнања, било је јасно – идем са њим. Објаснио ми је како стоје ствари. Одлазимо у 1958. годину и колико год времена проведемо тамо, у садашњем свету одсутни смо два минута. Звучало је једноставно, али упозорио ме је: „ Прошлост је тврдокорна. Не жели да се промени.“
Стигли смо. Прошло је неколико секунди и били смо у 1958. Требало нем је мало времена да се прилагодимо години у коју смо стигли. Џејк се запослио као професор Џорџ Амберсон. Према Аловим речима, лажно име му је било неопходно. Мало место у близини Даласа омогућило нам је да разрадимо план о спречавању атентата. Прелазила сам са странице на страницу, а Џејк из године у годину. Ли Харви Освалд, бивши амерички маринац и човек осумњичен за убиство најмлађег председника САД, постао је главни разлог његовог доласка. Међутим, док је шекао да се снајпериста појави, професор је пажњу усмерио ка лепој библиотекарки. Љубав према Сејди дала је посебну ноту његовом животу. Постао је део прошлости. Посматрала сам како ужива у данима проведеним са женом коју воли.
Пред Сејди је стао са лажним именом, лажним животом. У томе није уживао, а она је сумњала. Помишљала је на најгоре сваки пут када би мистериозно нестао и пратио Освалда. Године 1962. Ли се вратио из Русије у коју је пребегао. Чекали смо. И професор и ја. Знали смо да се ближи тај тренутак. Ли је хтео да његово име буде запамћено, да га историја забележи. Поред тога, знали смо и оно што нам је Стивен Кинг рекао на самом почетку
: „ Ако ударите на прошлост, прошлост може да узврати.“
Однос између Џејка и Сејди се погоршао. Лаж је претешка да би се са њом живело. Човек из будућности признао је све. Показало се као исправан поступак. Сејди му је пружила адекватну подршку и љубав.
Освануо је и 22. новембар 1963. Странице у мојим рукама су биле напете. Џејк и ја нисмо били сигурни да ли ће се све добро завршити. Сејди га није оставила самог у тим тренуцима. Нас троје смо кренули ка згради са које је испаљено три хица на колону аутомобила Џона и Џеки Кенеди. Несреће које су доживели на путу, а којих сам ја била очевидац, само су доказале да је прошлост тврдокорна. Било је 12 сати и 25 минута када су се Сејди и Џејк приближавали Освалду. Први метак креће ка председнику у 12 сати и 30 минута. Библиотекарка и професор стижу баш у том тренутку. Метак није нашао пут до Џона Кенедија. Успели су. Уследила је паника. У кобној соби на шестом спрату зачула се пуцњава. Пре смрти, Ли је Кенедијев метак усмерио ка Сејди. Библиотекарка је дала живот за председника државе. Све слова пред мојим очима испунила је туга једног професора због смрти веренице. Знао је шта треба да учини.
Заједно смо се вратили у садашњост. Свет је постао много горе место. Несреће су се низале један за другом. Уколико се поново вратимо у 1958. , све ће се избрисати. Урадили смо то. Сејди је опет била жива и срећна. Професор је знао да не сме ништа да уради. Оставио је да се ствари одвијају онако како је суђено. Због Сејди, због света. Поново смо били у садашњости. Наше путовање се завршило.
Стигла сам до последње странице, односно станице невероватног путовања. Џејк је наставио са својим животом. Патио је због растанка, али је био и срећан када је сазнао да је његова библиотекарка дочекала старост као срећна и испуњена жена. Затворила сам књигу. Завршено је једно путовање испреплетано разним осећањима. Волела бих да се понови, да се вратим у прошлост и поновим све. Ништа не бих мењала, она је тврдокорна и не жели да се промени.


Коментари