LISAC NA ASFALTU, OTVORENOG SRCA

         Piše:Tadija Čaluković 

 
Prvi januar je godinama u mojoj porodici, ,,rezervisan’’ za sada već tradicionalnu beogradsku manifestaciju - ,,Ulica otvorenog srca’’.
Za one koji, možda ne žive u Beogradu i nisu upućeni, to je jedna šetnja koja okuplja i ,,izvodi’’ veliki broj gradjana na ulice u terminu od 12h do 14h.
Ipak, dugo godina se ovaj dogadjaj održavao samo u centru grada, od  Svetogorske do Makedonske, te Skadarlije pa sve do Doma omladine.
Od pre dve-tri godine, ova fešta se proširila i sada postoje zasebne šetnje u Zemunu i na Novom Beogradu, tako da je ima ,,sa obe strane reke’’.
Na svakom ćošku se prodaju igračke, klovnovski nosevi koju su humanitarnog karaktera i najbolje od svega slatkiši – šećerne vune, karamelizovane jabuke, novogodišnji kolačići…
Unaokolo se šepure maskote iz raznih dečijih crtanih filmova i reklama – smazalice (žaba iz karneks paštete), Elza i Ana, dobro poznate junakinje iz Zaledjenog kraljevsta, Pčelica Maja itd.
U povratku sa šetnje iz centra grada, popili smo kafu u Greenet caffe-u, jednom od boljih u Beogradu.
Nakon tople moke, pri izlazu iz kafića sreli smo Slobodana Vuksanovića, bivšeg ministra prosvete i sporta, doktora nauka i pisca; autora urbane knjige o Beogradu i njegovim legendama – Lisac na asfaltu.
Obradovao sam mu se, jer je to čovek koji me poznaje još otkad sam bio beba u pelenama.
Rastali smo se njegovim rečima - ,,Ulepšali ste mi dan’’. 
A i on je nama zaista.       
                                      

                                   

Коментари